Представници тимова у акцелератору за циркуларну економију учествовали су у радионици „Финансијски инструменти и механизми за подршку зеленој трансформацији – улога Европске инвестиционе банке (ЕИБ) у Србији“, одржаној на Међународном сајму заштите животне средине 5. октобра 2022. Радионици која је организована у сарадњи Програма Уједињених нација за развој (УНДП) са Привредном комором Србије (ПКС), присуствовали су и представници Министарства заштите животне средине, Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Фонда за развој Републике Србије, Развојне агенције Србије, EIT Climate-KIC и комерцијалних банака.
Руководилац сектора за витални развој УНДП Србија Жарко Петровић је истакао да се кроз сарадњу ове организације и њених партнера наставља јачање капацитета привреде и локалних самоуправа у трансформацији ка бизнис моделима циркуларне економије.
– Зелена транзиција је дугорочна инвестиција, а не трошак. То је инвестиција у нашу планету, здравље и опште добро. Као свака инвестиција, кошта пуно, али би нас више коштало да наставимо да је игноришемо. Иако многи још увек не посматрају инвестиције у зелену трансформацију као приоритет, УНДП и наши партнери могу да обезбеде широку лепезу инструмената који ове промене могу учинити привлачним за јавни и приватни сектор. На пример, УНДП Србија и Делегација Европске уније (ЕУ) у Србији су прошле године урадиле заједничку студију микро, малих и средњих предузећа и комерцијалних банака. Студија је показала да је за повећање зелене трансформације кључно обезбедити помоћ приватном сектору у три области: увести и ојачати прописе који подстичу зелена улагања, обезбедити образовање и обуку, осигурати приступ – објаснио је Петровић.
Он је подсетио да је УНДП својим иновационим изазовима доказао да су многа предузећа и локалне самоуправе препознале профитабилност и значај декарбонизације и имплементације принципа циркуларне економије. Препознајући потребу за образовањем и обуком, УНДП се удружио са ПКС како би створио Платформу за циркуларну економију, као место где ће компанијама бити доступне информације о томе како да пређу на циркуларни пословни модел. Када је у питању приступ финансијама, Европски зелени договор даје нови подстицај Србији кроз Зелену агенду за Западни Балкан. Како би подржали развој зелених пословних идеја у Србији, Глобални фонд за животну средину (ГЕФ), Шведска агенција за међународни развој (СИДА) и УНДП су већ помогли више од 40 предузећа у њиховом преласку на моделе циркуларне економије. Ова подршка се наставља кроз пројекат „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, који финансира ЕУ уз паралелно финансирање Владе Швајцарске. Овај пројекат спроводи УНДП у партнерству са Шведском и ЕИБ.
До сада је УНДП успешно мобилисао више од 40 милиона долара у инвестицијама приватног сектора и комерцијалним позајмицама захваљујући 2,5 милиона долара почетних грантова за зелена климатска решења. На пример, електране на биогас су добиле приступ повољним банкарским кредитима, док су компаније које доприносе циркуларној економији и оне које уводе нове технологије које смањују ГХГ у урбаним срединама добиле суфинансирање. Ова решења су донела и многе друге користи: од смањења загађења земљишта, ваздуха и воде, смањења стварања отпада, до отварања зелених радних места, посебно у руралним и изолованим заједницама. Ово последње је посебно важно јер транзицију на зелену економију морамо учинити праведном, правичном, како би сви грађани имали једнаку корист.
– Ипак, финансијски сектор је кључни партнер у постизању зелене трансформације. Зато банке и међународне финансијске институције имају стратешку улогу у омогућавању раста зеленог пословања. Компаније су посебно истакле да би им више зелених механизама за смањење ризика (гаранција) помогло да приступе кредитима за своје зелене пројекте, али постоје и други финансијски инструменти и механизми које бисмо могли користити за повећање зелене трансформације. Наше искуство кроз Изазов је показало колико се средства донатора може мобилисати ако се правилно користе (уз плаћање засновано на учинку). Већина компанија би радије узимала кредите повезане са финансијском помоћи или субвенцијама, а најчешћи инструмент улагања из екстерних фондова су кредити. Због тога УНДП снажно подстиче ову врсту инвестиционих инструмената – закључио је Петровић, додавши да ће УНДП наставити да подржава иновативне, оригиналне и одрживе пројекте и иницијативе у циљу зелене транзиције привреде и друштва.
Како је објаснила начелница Одељења за управљање пројектима финансираним из фондова ЕУ и међународне помоћи Министарства заштите животне средине Драгана Механџић, за апроксимацију у овој области неопходно око 12 милијарди евра, од чега највише за улагање у инфраструктуру за отпад и отпадне воде. Само трошкови за спровођење Програма управљања отпадом су процењени на 1,2 милијарде евра, по ценама из 2020. године, а у међувремену је дошло до њиховог пораста, што је увећало ове трошкове.
– Предстоји нам дуг пут у декарбонизацији економије. Зашто је она важна? Ковид паднемија нам је показала колико су свет, наше здравље и економија повезани и утичу једни на друге. То значи да је немогуће наставити са досадашњим стилом живота и пословања. Климатске промене већ утичу на нас и то можемо видети у топлотним таласима, сушама, недостатку електричне енергије овог лета и светске енергетске кризе. Због зависности од фосилних горива неопходна нам је постепена транзиција. Она не може да се спроведе само у једном делу друштва, већ само колективно је можемо спровести: као нације, континенти, глобална заједница. Немамо другог избора него да започнемо ову транзицију – рекао је Антоан Авињон из Делегације ЕУ у Београду.
Он је подсетио на Париски споразум, чија је потписница и Србија, а према коме су за мобилизацију средстава неопходни спремни релеватни пројекти, који не долазе само из министарстава, јавног сектора и локалних самоуправа, већ и из приватног сектора. Он је истакао значај добро написаних пројеката и најавио да ће бити више позива који ће помоћи њихово спровођење.
– Уколико за своју компанију у Србији желите да узмете кредит за циркуларну економију, а она је један од стубова Зелене агенде, постоји само једна банка која нуди кредите под тим именом. Можда бисте у још некој банци могли да добијете кредит који није тако именован. То описује тренутну ситуацију на банкарском тржишту. Потребна је подршка банкама за кредите за циркуларну економију, анализа менаџмента ризика, јер би ти кредити поспешили транзицију домаће привреде ка циркуларности. Требало би радити и на анализи зелених корпоративних обвезница, планирамо да мапирамо шта су постојећи проблеми и како одговорити на њих. У ПКС сматрамо да би требало отворити тему да ли нам је потребна јавна, зелена инвестициона банка. Да ли је могуће спровести зелену транзицију без мобилисања средстава кроз јавну развојну банку која би имала зелени печат. То имају Немачка, Британија и друге земље – рекао је саветник председника ПКС Радман Шелмић и додао да је неопходно радити и на обуци кадрова за карбонско рачуноводство.
Шеф регионалног представништва ЕИБ Алесандро Брагонзи је објаснио да та банка подстиче развој малих и средњих предузећа кроз гаранције или инвестиције и представио амбиције у области зеленог финансирања. Један од приоритета финасирања постала је адаптација на климатске промене кроз инфраструктуру због све чешћих временских екстрема, како би се обезбедило да она буде отпорна на климатске промене. Како је рекао, амбиција је била да краја 2030. године мобилише инвестиције од једног трилиона, али да након енергетске кризе та сума није довољна.
– У Србији нам је у контексту зелене амбиције у фокусу одржива инфраструктура, подршка дигитализацији, као и малим и средњим предузећима – навео је Брагонзи.
Представница ЕИБ Изабел Ван Грундербек је указала да ова институција ради са банкама како би подржала бољу транзицију са зеленој транзицији.
На радионици су представљене могућности за боље искоришћење финансијских инструмената и алата за даље промовисање и јачање зелене транзиције.
