Министарство заштите животне средине одржало је данас „Дијалог о климатским променама”, да би заједно са релевантним актерима у друштву сагледало како да Србија додатно смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), а зелену транзицију искористи за даљи развој привреде и друштва. Догађај је организован у партнерству са тимом Уједињених нација (УН) у Србији и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП), уочи овогодишње глобалне конференције УН-а о климатским променама – ЦОП29, у Азербејџану.
У Дијалогу су учествовали представници и представнице надлежних министарстава у Влади Србије, међународних развојних партнера, домаћих и међународних финансијских институција, привреде, као и агенција УН-а у Србији.
На отварању догађаја, државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић, навела је да је Србија је изузетно рањива на промене климе и да Програм прилагођавања на измењене климатске услове дефинише 25 приоритетних мера које су неопходне да би се смањили будући губици и унапредила спремност друштва на климатске ризике, посебно у сектору пољопривреде, где су штете у претходним годинама биле изразито високе.
„Кроз Стратегију нискоугљеничног развоја, Програм прилагођавања на измењене климатске услове, Интегрисани национални енергетски и климатски план, као и будуће политике – пре свега Стратегију заштите животне средине, градимо темеље за одрживу, конкурентну, ресурсно ефикасу и привреду отпорну на климатске промене. Посвећени смо убрзању енергетске транзиције и иновацијама, јер једино кроз сарадњу и одрживе моделе можемо остварити климатски неутралан развој”, нагласила је Докић и додала да је Министарство заштите животне средине, по узору на ЕУ, успоставило систем за издавање дозвола за емисије ГХГ оператерима енергетских и индустријских постројења, који је дигитализован и оперативан.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, Пламена Халачева, поручила је да ЕУ наставља да подржава спровођење Зелене агенде, како би помогла Србији да одговори на климатске промене и декарбонизује привреду.
„Подржавамо унапређење законодавног оквира и јавних политика, улажемо у унапређење вештина људи и у иновације малих и средњих предузећа које доприносе праведној зеленој транзицији, као и у смањење емисија у области енергетике, саобраћаја и пољопривреде преласком на обновљиве изворе енергије, побољшањем енергетске ефикасности и подстицањем одрживе пољопривреде”, истакла је Халачева и додала да ће, захваљујуц́и Зеленом договору, ЕУ испунити циљ да до 2030. године смањи своје нето емисије ГХГ за најмање 55% у поређењу са нивоима из 1990.
На Дијалогу је било речи о томе како унапређење јавних политика може да допринесе прилагођавању Србије на климатске промене и већој употреби обновљивих извора енергије за које у земљи постоји потенцијал, попут геотермалне енергије и биометана.
„Поставили смо као циљ да до 2030. скоро сваки други мегават-сат буде произведен из обновљивих извора. До тада ће на мрежу бити додато укупно око 3,5 ГW нових капацитета из ОИЕ, из јавних и приватних инвестиција. Заједно са значајним повећањем енергетске ефикасности у домаћинствима и јавним објектима, до краја деценије емисије штетних гасова треба да буду 40,3 одсто мање него 1990”, рекла је помоћница министарке рударства и енергетике за међународну сарадњу и ЕУ интеграције, Јована Јоксимовић.
Она је навела да ће, захваљујући завршеним постројењима за одсумпоравање у ТЕ Костолац Б и у Тенту А, те након изградње истог постројења за Тент Б, више од 90 одсто термо-капацитета у Србији бити потпуно еколошки прихватљиво на нивоу европских стандарда, што значи и бољи квалитет ваздуха.
У посебном фокусу Дијалога је било питање обезбеђивања стабилних извора финансирања за спровођење зелене транзиције, како би привреда наставила да расте уз очување животне средине и унапређење квалитета живота грађана и грађанки.
Дијалог је организован уочи 29. Конференције држава чланица Оквирне конвенције УН-а о промени климе – ЦОП 29, која се одржава од 11. до 22. новембра у Бакуу. У фокусу овогодишње конференције ће бити заједнички напори држава за ограничавање глобалног загревања и прилагођавање утицају климатских промена, као и обезбеђивање финансирања за остварење ових циљева.
“Наш свет је на кључној прекретници, суочен са горућим проблемом климатских промена који захтева тренутну и снажну акцију свих земаља и актера. Захваљујући досадашњој посвећености и напорима, Србија је у доброј позицији да додатно ојача свој одговор на климатске промене. Важно је да Србија убрза своје активности у свим секторима, кроз координисане и интегрисане стратегије, како би обезбедила одрживу и инклузивну будућност”, изјавила је Матилде Морт, стална координаторка УН-а у Србији.
У оквиру Дијалога, Агенција УН-а за родну равноправност и оснаживање жена организовала је дискусију „Жене у центру климатских политика и акција: повећана отпорност на климатске промене кроз унапређење родне равноправности”, на којој је истакнуто да је укључивање родне перспективе у климатске политике и финансирање кључно за постизање праведнијих, инклузивнијих и одрживијих решења у борби против климатских промена.
Такође је организована изложба иновативних производа који су настали рециклажом и поновном употребом “отпада” у складу са принципима циркулане економије: од маске за лице и биосапуна до грађевинских материјала.
