Више од 50 посто програма предмета високошколских установа у Републици Србији потребно је значајније ревидирати када је у питању заступљеност аспеката циркуларне економије и одрживог развоја, показали су резултати „Анализе стварног стања заступљености Циркуларне економије на универзитетима у Републици Србији“. Анализа је представљена на Технолошко-металуршком факултету, а урађена је за потребе пројекта „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији“, који се реализује у сарадњи Програма Уједињених нација за развој (UNDP) и Министарства заштите животне средине, а који финансиран Глобални фонд за животну средину (GEF).
Анализом, коју је спровела и представила др Маја Б. Ђолић, доцент на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, обухваћено је 12 универзитета – 7 државних и 5 приватних, односно 56 факултета и анализирано је њихових 120 програма основних и мастер студија. Резултати су показали и да десет посто предмета не захтева промене програма док око 40 посто предмета захтева прилагођавање програма.
Основних 12 аспеката Циркуларне економије, на основу којих је извршена класификација предмета, као и квалитативна анализа, били су: превенција и загађење животне средине, рециклажа и управљање отпадом, нови материјали, технолошке иновације у биопроцесном инжењерству, одржива производња и дизајн, зелена архитектура, енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије, климатске промене, дигитализација, зелени пословни модели и политике одрживости.
Највишу квалитативну оцену имали су предмети из области Политика одрживости, Нових материјала и Зелена архитектуре док су Дигитализација и Обновљиви извори енергије, као кључни аспекти Циркуларне економије, у најмањој мери били препознати и заступљени у структурама предмета на високошколским установама.
„Разумевање важности еколошке равнотеже, друштвене правде и економске стабилности постаје важан део образовања сваког појединца, од вртића до високошколских установа. Како би се подигао ниво знања и информисаности о концепту циркуларне економије, Министарство заштите животне средине је предвидело кампању са циљем успостављања сарадње са одређеним бројем високообразовних институција како бисмо сагледали могућност увођења нових предмета или измену садржаја постојећих предмета на основним и мастер академским или струковним студијама“ – истакла је државна секретарка Министарства заштите животне средине Сандра Докић.
О важности системске едукације као и интегрисаног приступа у образовању, који поред укључивања научних поља и дисциплина, подразумева и институционалну подршку, говорио је Петар Ускоковић, декан Технолошко-металуршког факултета, док је Александра Вучинић из МЗЖС говорила о Програму развоја циркуларне економије. Позиве за циркуларне ваучере и зелену транзицију српске привреде представила је Ана Митић Радуловић из UNDP-а.
Представљању анализе присуствовали су и декани и продекани за наставу, професори и студенти са факултета који већ имају или би огли уврстити у своје планове и програме теме као што су циркуларна економија, одрживи развој, климатске промене.
