У оквиру Европске зелене недеље 2025, Министарство заштите животне средине, Делегација Европске уније у Србији и Програм Уједињених нација за развој (УНДП) обележили су данас у Европској кући Светски дан заштите животне средине, који је ове године посвећен борби против загађења пластиком.
Догађај је отворила заменица шефа Делегације Европске уније у Србији, Пламена Халачева. Она је истакла да загађење микропластиком, која се данас налази у храни, води и ваздуху, представља озбиљну претњу екосистемима и добробити људи широм света.
„Европска унија игра кључну улогу у глобалним преговорима о новом међународном споразуму за окончање загађења пластиком. Заговарамо свеобухватан приступ који обухвата целокупан животни циклус пластике—од производње и дизајна до одлагања, са посебним фокусом на пажљиво праћење нивоа производње, не само управљање отпадом”, рекла је Халачева.
Она је додала да је ЕУ је највећи донатор Србије у еколошком сектору, са више од 600 милиона евра бесповратних средстава у претходним годинама, што је привукло додатних 300 милиона евра кроз суфинансирање.
„Кроз Оквир за инвестиције на Западном Балкану и иницијативе попут ЕУ за Зелену агенду у Србији, Европска унија помаже јавном и приватном сектору у смањењу емисија, побољшању циркуларности и заштити биодиверзитета. Ове иницијативе доносе конкретне користи заједницама у Србији – чистији ваздух, безбеднију воду и зелена радна места”, појаснила је заменица шефа Делегације Европске уније у Србији.
Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је овом приликом посвећеност Србије стварању регулаторних предуслова за смањење пластичног отпада, као и реализацији пројеката за управљање свим врстама отпада по савременим светским стандардима.
„Поносна сам на чињеницу да је Србија прва земља у региону која је израдила Мапу пута за циркуларну економију за период 2022 – 2024. година, која је усклађена са европским директивама, и са циљем да до 2030. године пређемо на циркуларни модел привреде. У припреми је и нови програм за циркуларну економију за период 2025-2030, који ће се ускоро наћи на јавној расправи. Паралелно са унапређењем регулативе, спроводимо капиталне пројекте изградње регионалних центара за управљање отпадом широм Србије, где ће се отпад третирати по европским стандардима”, додала је министарка Павков.
На догађају су представници/це надлежних институција, међународних организација, приватног сектора и стручњаци/киње из области заштите животне средине дискутовали о утицају пластике и микропластике на здравље људи и екосистеме, као и о одрживим алтернативама и значају примене принципа циркуларне економије као решења за смањење пластичног и других врста отпада.
Стални представник Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији, Јакуп Бериш, навео је да се микропластика налази и у производима које свакодневно конзумирамо – соли, шец́еру, меду, флашираној води и млеку, те да се овај отпад временом само нагомилава у природи, погоршавајући већ акутну еколошку кризу. Он је истакао да је подршка иновацијама у области циркуларне економије кључна за смањење пластичног и другог отпада.
„Уз подршку међународних партнера и надлежног министарства, УНДП је само у последње три године помогао да у Србији заживи више од 80 циркуларних иновација. Многе су настале у сарадњи науке и привреде, а доприносе уштеди природних ресурса, смањењу отпада и загађења и отварању нових радних места, чиме подстичу економски раст”, појаснио је Бериш.
Он је као примере навео фарму ларви инсеката који једу пластику, уклањајуц́и све штетне материје, као и компаније које тестирају поновну употребу пластике и органског отпада како би произвеле вредне биотехнолошке материјале, или праве изолациони материјал за зграде од пластичног текстилног отпада.
„Загађење пластиком више није само оно што видимо — то је оно што удишемо, пијемо и једемо. Суочавање са тим проблемом захтева смеле, координисане акције на свим нивоима. Уједињене нације су посвец́ене подршци Србији у изградњи чистијих, отпорнијих заједница — кроз боље политике, јаче институције и иновације на терену”, изјавила је стална координаторка УН-а у Србији Матилде Морт.
Специјална гошћа из Данске, амбасадорка Европског климатског пакта Гитемери Јохансен, поручила је да је у борби против загађења пластиком важна улога сваког појединца. „Када почнемо да посматрамо себе као стабло у великој шуми, а не као острво – тада се мења и наше понашање”, каже Јохансен.
Један од панела током конференције био је посвећен успешним иновацијама усмереним на смањење пластичног отпада. Разговор је модерирала Ана Митић-Радуловић, аналитичарка за циркуларну економију у УНДП Србија, а у панелу су учествовале др Лариса Илијин са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Линда Стојковић из компаније Е-Рециклажа и Јелена Јанковић из ArTech Engineering-а. Публици је било посебно интересантно што је имала прилику да уживо види узорке иновативних решења.
src=”https://www.cirkularnezajednice.rs/wp-content/uploads/2025/06/P1075852-300×200.jpg” alt=”” width=”300″ height=”200″ class=”alignnone size-medium wp-image-2226″ />
Паралелно са главним програмом одржана је креативна радионица за ученике нижих разреда основних школа о животном циклусу пластике у природи и алтернативама за њену употребу. Такође, представљена су победничка решења за смањење пластичног отпада и уштеду ресурса која су осмислили тимови средњошколаца из Пирота и Смедеревске Паланке у оквиру СТЕ(А)М изазова – прерада пластичних флаша у материјал за 3Д штампу и паметна канта за правилно одлагање отпада.
Фото: Момира Марковић
