Пројектна идеја доприноси решавању проблема депоновања пепела у Србији, његовом поновном употребом као материјала за изградњу путева. Коришћењем пепела, јефтиног материјала, уместо скупог који није обновљив чувају се природни и необновљиви ресурси: песак, шљунак и камен, чијом је неконтролисаном употребом уништен велики број изворишта за воде. Осим тога, употребом пепела смањила би се његова количина на депонијама и трошкови за депоновање. Процењује се да се годишње у Србији генерише 6 милиона тона, а да већ постоји око 300 милиона тона пепела и шљаке.
Сертификовањем пепела за употребу у грађевинарству могли би бити замењени други материјали попут цемента и песка у насипима, стабилизацији тла, бетону. Пепео је ефикасни адсорбент за уклањање загађујућих материја из воде, тешких метала или органских једињења. Мала водопропусност мешањем са материјалима као што је глина, отвара могућност коришћења пепела и код антифилтрационих радова, као што су водонепропусне баријере, дијафрагме, итд. Процењује се да би се коришћењем пепела за изградњу 1.300 метара сеоског, некатегорисаног пута уштедело око 60 тона угљен-диоксида (CО2). За веће путеве уштеда емисије би се могла мерити у хиљадама тона. Осим тога, коришћење пепела готово је два пута јефтиније од класичних материјала.
Пројекат предвиђа обнове сеоских путева, чиме би се смањило загађење, спречило одлагање пепела на депоније, одакле се развејава и загађује и земљу и воду. Корисници резултата овог пројекта су становници у подручју Свилајинца, корисници пута, пољопривредници јер би се смањио ископ шљунка и песка што би вратило ниво подземних вода на раније, више нивое.
Пепео се у Србији користи спорадично и неплански, највише у производњи цемента, иако би његова употреба допринела уштедама у изградњи доњих слојева пута за око 30 до 80 одсто. Коришћењем летећег пепела као нуспроизвода из процеса сагоревања угља омогућава изградњу 2 километра ауто-пута за иста средства од којих се може направити само 1 километар од традиционалних материјала. Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ смањило би трошкове одржавања депонија пепела и за таксе на произведени или одложени пепео, која годишње кошта око 12 милиона евра.
Уклањање и спречавање настанка нових депонија од пепела посебно је значајно за популацију која живи око термоелектрана и депонија око Обреновца и Београда, Костолца, Пожаревца, Свилајнца, Лапова, Деспотовца, Баточине и Лазаревца.
