Пројектна идеја доприноси смањењу потрошње енергије и емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), применом дигиталних алата у производњи одливака у ливницама. Ливнице су велики потрошачи енергије јер је за производњу једне тоне одливака потребно 2.000 киловат-часова енергије. Ливнице у Србији данас производе одливке технологијом која не обезбеђује „здрав” одливак, а при том је уторшена енергија, материјал, време, новац и емитовани су ГХГ.
Коришћењем модерних софтверских алата за дизајн и симулацију процеса ливења омогућава се инжењерима у ливницама да пројектују систем ливења у физичком и технолошком оптимуму, пре ливења првог одливка. Процес се одвија у виртуелном свету рачунара, до постизања оптималне технологије, тиме се постиже уштеда енергије на два начина: смањењем количина утрошеног материјала и потрошње енергије за процес топљења метала. Додатни важни доприноси дигитализације су смањење емисије угљен-диоксида (CO2) услед смањења времена ливења. Тако произведени одливци захтевају краће време потребно за машинску обраду, што такође утиче на утрошак енергије.
Енергетска ефикасност и заштита животне средине, приказане потенцијалне уштеде енергије и материјала, које се могу постићи коришћењем дигиталних алата, чине употребу ових алата у ливницама обавезном. Ливнице у Србији не користе предности примене дигитализације у производњи одливака, а ливење је сложен процес при ком се ослобађа велика количина ГХГ и отпадног материјала, па је законом захтевана примена Интегрисане дозволе за дефинисање емисија. Ово решење омогућује ливницама у Србији да производе “здраве” одливке и примењују иновативну технологију која ће се проверити у рачунару пре ливења за сваки одливак. Такав приступ омогућиће примену циркуларне економије у ливницама Србије.
Коришћењем рачунара и дигиталних алата у ливницама могу се остварити уштеде енергије и материјала. За производњу једне тоне сивог лива потребно је у просеку 1.000 коловат-часова електричне енергије и 100 килограма кокса. То је једнако емисији између 1.500 и 2.000 килограма CO2 по тони финалних одливака. Просечни унос енергије за ливење метала под притиском је око 5.600 киловат-часова по метричкој тони финалних одливака, што је одговара емисији CO2 од око 2.500 килограма по метричкој тони. Процењује се да је годишња потрошња енергије у ливницама око 52 милииона киловат-часова и 33.800 метричких тона емисије CO2. Дигитализација процеса ливења може дати значајан допринос енергетској ефикасности ливнице. Побољшање извадка одливка са 60 на 70 одсто може уштедети и до 300.000 киловат-часова електричне енергије годишње за ливницу која производи 2.000 тона одливака помоћу индукционе пећи.
