Пројектна идеја доприноси обновљивим изворима енергије и енергетске ефикасности кроз повећање засада индустријске конопље и израду пелета. Овај пелет је обновљиви извор енергије са нултом емисијом угљен-диоксида (CО2) на бази примене циркуларне економије. Предвиђа се да би повећањем површина под засадима индустријске конопље у Србији и прерадом комплетне биљке, биле смањене емисије CО2. Такође, употреба индустријске конопље би утицало на побољшање социјално-економског положаја становништва, посебно у руралним подручјима.
Садња индустријске конопље је јефтина јер успева и на најлошијем земљишту, нема природне непријатеље, није потребна заштита пестицидима, хербицидима или другим хемијским препаратом. Због густог лишћа коров не расте на засадима индустријске конопље. Дубоки корен обезбеђује довољно влаге без посебног заливања, а истовремено чисти земљиште од тешких метала и ствара изузетне услове за сађење других култура после жетве индустријске конопље. Поље индустријске конопље произведе и до 25 пута више кисеоника него засади шума. Један хектар под индустријском конопљом произведе четири пута више целулозе него један хектар шуме и то за четири месеца колико је потребно да сазри. Са једног хектара може се добити 10 тона стабљике индустријске конопље од које се може добити око 9,5 тона енергетских еколошких пелета. За конопљу циклус траје од априла до августа.
Један метар кубни пелета замењује четири метра кубна огревног дрвета, једну тону квалитетног угља, или 500 до 600 литара ложуља. То доприноси очувању шума од сече, смањењу потрошње фосилних горива и смањењу емисије угљен-диоксида (CO2) и других материја. Због мале емисије угљен-диоксида приликом сагоревања, овај пелет спада у неутралне материјале са становишта емисије и његовог утицаја на стварање ефекта стаклене баште. Карактерише га и да током сагоревања брже губи масу у односу на дрвени пелет и тиме брже ослобађа топлотну енергију повећавајући енергетску ефикасност. Пепео који се добија сагоревањем овог пелета је одлично органско ђубриво.
Зарада од индустријске конопље је око седам пута већа него од садње кукуруза, јер се продаје и прерађује семе, лист, стабљика и пепео што потврђује да су у овом случају примењени сви принципи циркуларне економије без трошка.
Решење предвиђа куповину опреме за пелетирање, експерименталну производњу пелета, повећање засада на минимално 2.000 хектара, израду брошура, едукацију за садњу конопље и производњу пелета. Очекивано је смањење потрошње фосилних горива и повећање запошљавања у руралним срединама.