Свет користи природне ресурсе све већом брзином. Ове године Дан еколошког дуга је 1. августа, дан раније него прошле године. То значи да су до данас потрошени ресурси које природа може да обнови у календарској години, и да живимо на рачун будућих генерација. Србија је природне ресурсе за ову годину потрошила месец и по дана раније него 2023. године, 23. маја.
До пре пола века планета земља није била у еколошком дугу. Према рачуници Мреже за глобални еколошки отисак, човечанство троши ресурсе 1,7 пута брже него што се екосистеми наше планете могу регенерисати.
Ако наставимо са оваквим стилом живота, до 2030. године биће нам потребне две планете како бисмо задовољили своје годишње потребе.
„Мислимо на све основне природне ресурсе, дакле, мислимо на земљу, воду, ваздух, чист ваздух конкретно, дакле, овог другог има и мислимо на наша минерална и рудно богатства. Ми у исто време исушујемо влажна станишта која апсорбују угљен диоксид, који би аутоматски могао бити смањен, па нам на тај начин обезбедити повољније климатске услове.
А онда, са друге стране загађујемо воде, не пречишћавамо их додатно их загађујемо, уводимо нове индустријске сфере које због неке или или непостојања или просто неусклађености прописа немају адекватне пречишћиваче и то просто све иде у круг”, каже Александра Угарковић из Светског фонда за природу – WWF.
Године 2018. процењено је да је циркуларност на свету 9,1 одсто а у последњих пет година је пао на 7,1 проценат. Иако се повећава рециклажа, много више се повећава производња и потрошња
„Циркуларна економија се помиње пет пута више него пре пет година али је заправо пад те циркуларности значајан. У тих последњих пет година ми смо потрошили 500 гигатона материје, на глобалном нивоу, што значи скоро 30 одсто укупних сировина које су потрошене на светском нивоу од 1900. године. Значи од 1900. до 2023. Ми смо у последњих пет година потрошили 30 процената свих тих укупних ресурса
„Сви ми као потрошачи морамо да будемо много рационалнији, да трошимо много мање, треба да трошимо онолико колико нам заиста треба а не онолико колико смо навикли, колико чини неки комфор савременог друштва”, каже Ана Митић Радуловић, шеф тима за циркуларну економију УНДП Србија.
На пример за производњу хране користе се пестициди који загађују земљиште, крче се шуме, а онда се 40 одсто те хране баци.
Тако је и са разним другим производима, троше се сировине а производи брзо постају отпад.
Да би Дан еколошког дуга био што касније нека од решења су смањење сагоревања фосилних горива, коришћење јавног превоза, пошумљавање, рационална производња и потрошња хране.
Извор: РТС
