У београдском насељу Миријево налази се Удружење за подршку особама са тешкоћама у развоју „Наша кућа“. У њему вредне руке младих људи од искоришћених паклица цигарета праве један сасвим нови производ – високо-квалитетан рециклирани папир. Предвођено Аницом Спасов, удружење је светионик наде и сврхе за младе људе са сметњама у развоју. Овде они налазе не само место за рад, већ и заједницу која цени њихов допринос борби за одрживу будућност.
Оно што карактерише рад у „Нашој кући“ је иновативни приступ рециклажи паклица цигарета у ручно рађени папир. Овај процес, заснован на древној јапанској техници, доприноси и развоју циркуларне економије. Корисници удружења Никола и Милош, поносни на свој рад, једноставно и јасно описују своје улоге. Никола управља млином за папир, мешајући папирну кашу док не постане спремна за следећу фазу процеса рециклаже. Милош преузима ту смесу, пажљиво је кваси и цеди, припремајући је за следећи корак у њеној трансформацији – усисавање воде и пеглање. Након 24 сата сушења настаје папир који је спреман за употребу.
– Наш папир углавном користе ликовни уметници, графичари, дизајнери, као и маркетиншке агенције које од њега израђују промотивни материјал. Имали смо и три изложбе са нашим најпознатијим ликовним уметницима који су се играли папиром користећи различите технике, каже Аница Спасов, директорка Удружења.
Процес рада у „Нашој кући“ и начин на који израђују папир однедавно је побудио интересовање и изван ове мале радионице. Тако тим професора на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду ради на осмишљавању начина да папирни производи „Наше куће“ постану водоотпорни, а биоразградиви, како би могли да се користе као амбалажа, и да се рециклирају и по неколико пута. За ту сврху користе природне смоле које ће папиру дати нову функционалност.
– Поред тога, други део нашег задатка се односио на израду предмета од папирне каше или целулозне каше од које се, рецимо, прави картон за паковање јаја. Идеја је била да се омогући корисницима „Наше куће“ да на много мањим, јефтинијим машинама од оних које се користе у индустријским размерама, обликују предмете од папирне каше, који могу да послуже као амбалажа, истиче ванредни професор на Технолошко-металуршком факултету Предраг Живковић.
Дошли су до закључка да је за то најбоље користити 3D штампу. Глобални фонд за животну средину (ГЕФ) дао је значајан допринос у реализацији ове идеје пошто је, уз његову подршку, набављен 3Д штампач. Како објашњава професор Живковић, технологија 3Д штампе омогућиће да у Удружењу „Наше кућа“ ефикасно и економично креирају алате и производе онако како то они раде, ручно, комад по комад.
Овај спој традиције и технологије осигурава да производи „Наше куће“ буду одрживи на дуже стазе. Сем што се сакупља и смањује папирни отпад, мање се секу шуме, мање троше вода и енергија, а смањује се и употреба пластичних посуда у амбалажи. Подједнако важан је и друштвени аспект рада овог Удружења.
– Ови млади људи су у нашем друштву, нажалост, препознати као радно неспособни, углавном нико неће запослити особу која има рецимо аутизам. Без обзира на позитивне мере и на законе које имамо, рад особа са развојним тешкоћама је табу тема. А њима ово радно ангажовање значи огроман скок у животу. Овде имају своју групу која је за њих врло подстицајна, сигурна, где међусобно уче и, наравно, за свој посао добијају надокнаду, каже Аница Спасов.
Она истиче да су током ове године основана нова удружења слична „Нашој кући“ у Лесковцу, Крагујевцу, Зајечару, Аранђеловцу, Новом Саду и Новом Пазару, а у плану је ширење и на друге градове.
У „Нашој кући“ су на почетку рада били забринути како ће долазити до сировине за рад. Међутим, након објаве на друштвеним мрежама, десило се чудо. Почели су да пристижу килограми и килограми паклица. Различитим каналима шаљу их појединци, установе, институције, предузетници који желе да допринесу раду удружења. Они доприносе и да данас у „Нашој кући“ сваки лист папира прича причу – о солидарности, иновативности и будућности у којој свако има улогу у стварању одрживијег света.
Решење „Наше куће“ и Технолошко-металуршког факултета, које доприноси смањењу употребе пластичне амбалаже, емисија гасова са ефектом стаклене баште (GHG), рециклажи и поновној употреби папира и картона, као и инклузији особа са сметњама у развоју, подржано је у оквиру пројекта “Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији – Циркуларне заједнице”, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у партнерству са Министарством заштите животне средине и уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) .
Фото: Јаков Симовић за УНДП
