Како би сви релевантни актери у друштву предузели активности које ће смањити зависност привреде од фосилних горива и помоћи Србији да на време повећа отпорност на измењене климатске услове, Министарство заштите животне средине одржало је данас „Дијалог о климатским променама“. Догађај је организован у партнерству са тимом Уједињених нација (УН) у Србији и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP), уочи овогодишње глобалне конференције УН-а о климатским променама – COP28, у Уједињеним Арапским Емиратима.
У дијалогу су учествовали представници и представнице надлежних министарстава у Влади Републике Србије, стручњаци за област климатских промена, представници Европске уније (ЕУ), међународних финансијских институција, привреде, цивилног друштва, као и агенција УН-а у Србији.
Државна секретарка министарства заштите животне средине Сандра Докић навела је да су од 2000. године минималне материјалне штете настале као последица екстремних временских догађаја у Србији процењене на најмање 6.8 милијарди евра, од чега су суше и високе температуре одговорни за више од 70% штета, а затим следе поплаве. Он је нагласила да је главни циљ Владе Републике Србије да направи амбијент који ће подстаћи иновације и убрзати зелену трансформацију привреде.
„Министарство заштите животне средине је, у складу са одредбама Закона о климатским променама, израдило Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023-2030. године са Акционим планом, који ће бити први документ те врсте у Републици Србији. Циљ овог Програма је идентификација утицаја климатских промена на секторе који су најрањивији, као и дефинисање мера које ће те утицаје смањити, али и обезбеђивање капацитета за побољшање правовременог информисања јавности о климатским опасностима ради повећања припремљености појединца. Такође, дефинисано је 25 мера прилагођавања које су идентификоване као најхитније да би се спречило вишеструко повећање штета и губитака услед утицаја климатских промена“, изјавила је Докић.
У посебном фокусу дијалога је било прилагођавање сектора пољопривреде, управљања водама и шумарства на климатске промене. Државни секретар Бојан Врањковић рекао је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде спроводи многе активности у циљу изградње отпорности на климатске промене, пре свега у производњи хране.
„Активности подразумевају и повећање наводњаваних површина, унапређење управљања земљиштем и шумама, припреме и спровођење IPARD Мере 4 везане за спровођење агроеколошких мера, решавања проблема и третмана отпадних вода, континуирано усклађивање прописа и увођење субвенција које највише доприносе адаптацији на климатске промене“, навео је Врањковић.
Такође, разговарало се о томе како обезбедити стабилне изворе финансирања за иницијативе приватног и јавног сектора које могу да убрзају прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, односно са линеарне на циркуларну економију, како би домаћа предузећа била конкурентнија на тржишту Европске уније и глобално.
„Започели смо припреме за конференцију COP 28 како бисмо одржали глобалну температуру знатно испод 2°C. ЕУ је урадила домаћи задатак и испуниће свој циљ да до 2030. године смањи нето емисије гасова са ефектом стаклене баште за најмање 55% у поређењу са нивоима из 1990. године. Борба са климатским променама је глобални подухват. ЕУ наставља да подржава спровођење Зелене агенде у Србији, како би помогла акцију за климу и декарбонизацију економије“, рекао је Њ.Е. Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације Европске уније (ЕУ) у Републици Србији.
Дијалог је организован уочи 28. Конференције држава чланица Оквирне конвенције УН-а о промени климе – COP 28, која се одржава од 30. новембра до 12. децембра у Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима. Очекује се да ће на ЦОП 28 учествовати делегације из 198 земаља. Први пут ће бити представљен извештај о напретку у остварењу националних планова за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште (GHG), како би се глобални раст температуре зауставио на 1,5° C.
Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији, нагласила је да су акција за климу и одрживи развој међусобно повезани и да је Србија направила кључне кораке у усклађивању националних приоритета са глобалном агендом.
„Како напредујемо у енергетској транзицији, императив је да обезбедимо правичан помак који отвара пут новим економским приликама, посебно у регионима традиционално зависним од фосилних горива. Усвајање Националног програма адаптације на измењене климатске услове је кључно за наставак овог пута. Изазови постоје, али смо такође инспирисани позитивним корацима који предстоје. Борба против климатских промена захтева колективне напоре свих привредних сектора и Србија наставља да буде кључни играч у обликовању ове глобалне посвећености“, додала је Жакоб.
Дијалог о климатским променама је употпунила изложба преко 60 иновација из Србије које представљају конкретна, практична решења за прелазак на циркуларну економију, повећање енергетске ефикасности, прелазак на обновљиве изворе енергије, побољшање квалитета ваздуха и животне средине, као и за смањење енергетског сиромаштва.
Догађај је одржан уз подршку пројеката које UNDP спроводи у сарадњи са Владом Републике Србије, уз помоћ партнера као што су Делегација Европске Уније у Србији, Владе Швајцарске, Шведске и Јапана, Зелени климатски фонд (GCF) и Глобални фонд за животну средину (GEF).
