Један од кључних принципа циркуларне економије је да отпад настао у производњи једног производа постаје сировина за други процес или производ. На једној фарми пилића у Војводини, тај принцип је успешно примењен тако да повезује прераду дрвета, сектор живинарства и производњу органског ђубрива.
У Ченеју, надомак Новог Сада, товни пилићи узгајају се на подлози која се прави од природних материјала: пиљевине и минералних седимената, а од које се касније прави органско ђубриво.
На овај начин остварује се повољан утицај на животну средину – смањује се количина отпада, чувају се ресурси, смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште, а фарма послује ефикасније.
„Простирка настаје по нашој рецептури која је резултат вишегодишњих проба и истраживања. Карактерише је већа моћ апсорпције у односу на стандардне врсте материјала која се корсте као стеља“, каже Слободан Предојевић из „Миваке“.
Након четрдесетак дана, када истекне век њене употребе, простирка на којој остану и органске материје током узгајања пилића је у фази стајњака и иде на компостирање.
„Сам процес компостирања ми обављамо без било каквих додатих агенаса, било да су хемијски или микробиолошки. После првог корака, које се назива грубо просејавање компоста и обављања његовог зрења у периоду од петнаестак дана, тај компост долази на финално, фино просејавање. Даљом прерадом компоста се добија гранула чврстог органског ђубрива”, објашњава Предојевић.
Процес је заокружен захваљујући набавци две машине за транспорт и просејавање овог материјала, коју је финансирао Глобални фонд за животну средину (ГЕФ).
Ова механизација повећала је обим производње органског ђубрива за 12%, док је употреба фосилних горива овим иновативним решењем смањена за 11%. Процењено смањење угљеничног отиска до којег ће оно довести износи 6.500 тона ЦО2 еквивалента годишње, што је количина коју за исти период апсорбује око 295.500 стабала дрвећа.
Могућност употребе органског ђубрива је широка, од пољопривреде: ратарства, воћарства и повртларства, до хортикултуре и озелењавања и обнове запуштеног или девастираног земљишта.
Милан Дорословачки, приватник из Бечеја ово ђубриво користи на својој фарми кактуса већ годину дана. Захваљујући њему, према речима Дорословачког, један од кактуса које узгаја је за само годину дана израстао 120 цм – чак четири пута више него претходних година, када је негован на другачији начин.
„И мој деда и тата и цела породица смо стално износили стајњак приколицама на наше њиве и ја сам тако научио да је то добро и корисно. Могу да кажем да је стајњак једна заиста лековита ствар”, закључује Дорословачки.
Органско ђубриво добијено прерадом простирке, како наводи Предојевић, успешно се примењује у обнови тла рудничких јаловишта. „Санација девастираног земљишта је дуготрајан процес и захтева и обнову биодиверзитета тог подручја. Ми смо већ кренули и успели у томе да макар мали део јаловишта Бора и Мајданпека постане зелен и надамо се да ће тога бити све више и више”, оптимистичан је Предојевић.
Решење за унапређење управљања неопасним органским отпадом са фарми реализовано је у оквиру пројекта „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији – Циркуларне заједнице”, који спроводи Програм Уједнињених нација за развој (УНДП) у партнерству са Министарством заштите животне средине и уз финансијску подршку ГЕФ-а.
Ово решење једно је од 14 најбољих иновативних решења за бржи прелазак на циркуларну економију која су од 2022. године спроведена у оквиру пројекта „Циркуларне заједнице“ захваљујући подршци ГЕФ-а у укупном износу од милион долара.
Фото: Јаков Симовић
